Преводи са, на и између језика земаља Југоисточне Европе

аутори/ауторке

Штампа

Ловренчић, Сања

lovrencic_sanja
Сања Ловренчић, хрватска ауторка и преводитељка, досад је објавила неколико збирки поезије: Insula dulcamara (1987), Скрлетне тканине (1994), Упуте шетачу у врту са зборовима, У слободној четврти (2002) и Ријека сигурно воли поплаву (2006). Њене песме су објављене у домаћим и страним часописима и преведене на немачки, енглески, пољски, руски и словеначки језик.

Написала је неколико прозних дела: збирке кратких прича Фантастични Беч (1998) и Портрет куће (2002), романе Колхида (2000), Савршен оток (2002) и Клизалиште (2005), као и Двоструки дневник жене се змајем (2005) у ком су дневнички записи испреплетени са одломцима из драмских текстова. Биографски роман о хрватској списатељици Ивани Брлић-Мажуранић, У потрази за Иваном, објављен је 2006. године.

Сања Ловренчић пише и за децу, досад је објавила следеће збирке прича: Есперел – град малих чуда (1994, 2006), Кућа изнад чудовишта (1996), Четири страшна Фуфождера и један мали Фуфић (2001), Сунчев сјај (2005) и Приче о годишњим добима (2007), роман за децу Година без зеца (2004) као и неколико веома запажених сликовница.

На програмима Хрватског радија емитован је низ њених радио драма, међу њима и неколико награђених које су објављене у различитим часописима и антологијама (Млинови, Писма другом чувару, Девет октава, Аријелов оток). Неке од ових радио драма преведене су и емитоване у Немачкој, Мађарској, Словенији и Естонији.

Као слободна ауторка снимила је неколико документарних драмских емисија које је и режирала; њена радио емисија Испод липе нам зелене, реализована заједно са Звјезданом Јембрихом, представљала је Хрватски радио на фестивалу „Prix Italia“ 2007. године.

Сања Ловренчић ради и као књижевна преводитељка са енглеског, француског и немачког језика. Након превода књиге К. С. Луиса Коњ и његов дјечак 2004, увршћена је у почасну листу IBBY-ја (International Board on Books for Young People).

Признања / награде:
Прва награда Хрватског радија 1991. за драмски текст „Албатрос“
Прва награда Хрватског радија 1991. за радио драму за децу: „Можда сам ходао у сну“
Награда АССИТЕЈ-а 1997. за најбољи драмски текст за младе: „Бајка о Сигисмунди и Крпимиру“
Награда „Григор Витез“ 2001. за најбољу књигу за децу: „Четири страшна Фуфождера и један мали Фуфић“
Награда „Гјалски“ 2007. за прозно дело године: роман „У потрази за Иваном“
Награда „Киклоп“ 2007. за збирку поезије године: „Ријека сигурно воли поплаву“